Kako prepoznati lažnu, šarlatansku akustiku
Da li su fugovani kamen, nemalterisana opeka i lakirano tvrdo drvo upotrebljivi za unutrašnju akustičku obradu studija za snimanje i emitovanje zvuka?
Na žalost, osim primera prave, na naučnim, stručnim osnovama zasnovane akustike studija, na internetu se mogu videti objave, fotografije i video snimci koje postavljaju lažni akustičari, šarlatani, tvorci tobože nove, savremene akustike, lažni projektanti nazovi-studija, sa zidovima od fugovanog kamena, opeke, ili u celosti prekrivenim difuzorima od tvrdog, lakiranog drveta.
Ti primeri su prvi, tragikomičan pokazatelj neznanja i suštinskog nerazumevanja osnovnih pojmova akustičke obrade studija i tehničkih režija.
Naime, poslednjih stotinu godina, inženjeri, stručnjaci za akustiku uložili su mnogo truda u izučavanja s ciljem usavršavanja akustičkih konstrukcija apsorbera zvuka. Dokazano je da je opravdano primenjivati jedino konstrukcije čija se akustička delotvornost kreće od 35 do 100 posto. Međutim, delotvornost zidova obloženih fugovanim kamenom, opekom i tvrdim drvetom iznosi, zavisno od vrste materijala, u proseku 0,01 do 0,5 posto. Svakome, iole upućenom u osnovna znanja akustike, jasno je da je primena takvih materijala ne samo bačen novac, već i uzaludno zauzimanje prostora na zidu ili tavanici, gde bi se, u pravilno projektovanoj akustičkoj obradi, našlo korisnog mesta za visokodelotvorne apsorbere. A, potom, ako je potrebno i za poneki pažljivo odabran i dimenzionisan akustički difuzor.
U najboljim studijima širom sveta ima bezbroj primera akustičke obrade zidova i tavanica isključivo apsorberima, pri čemu se potrebna difuznost zvuka postiže znalačkim rasporedom apsorbera i oblikovanjem kosina, većih ili manjih iskošenja zidova i tavanica pod određenim uglom, što difuzore čini nepotrebnim.
U obrnutom slučaju, kada se sve površine oblože difuzorima, ne može se obezbediti zahtevana apsorpcija zvuka, niti odgovarajuće uhu prijatno akustičko prigušenje, u skladu sa preporučenim iznosom vremena reverberacije, najvažnijeg pokazatelja akustičkog kvaliteta prostorije.
Takvo, šarlatansko rešenje, dokaz je da lažni akustičari obmanjuju naivne, nestručne naručioce projekata, ako im uopšte tvrde da su uradili ikakav proračun, jer se, po zakonima fizike, fugovanim kamenom, nemalterisanom opekom i tvrdim drvetom ne može postići ni stoti deo zahtevane akustičke apsorpcije zvuka u prostoriji.
Poznato je i da je akustička nauka razvila pouzdane metode proračuna zahtevanog iznosa vremena reverberacije u skladu sa preporučenim vrednostima, prema preporukama za projektovanje. Pre izgradnje snimačkog, radio ili televizijskog studija, inženjeru za akustiku, ali i naručiocu projekta na raspolaganju su podaci o zahtevanom iznosu vremena reverberacije u zavisnosti od vrste i namene studija.
Po završetku izgradnje, moguće je uraditi precizna akustička merenja vremena reverberacije u cilju provere postignutih rezultata. I naručilac projekta, investitor, vlasnik studija, ali i inženjer, projektant akustičkog rešenja, na taj način zaštićeni su od mogućih zloupotreba, jer je sve proverljivo, zasnovano na naučno dokazanim metodama i postupcima.
Suprotno, kada je reč o akustičkim difuzorima, ništa slično ne postoji. Ne postoje ni preporuke, niti definisani tehnički zahtevi niti matematički aparat za proračun potrebne količine difuzora, već se naručilac projekta i vlasnik budućeg studija mora oslonoti na znanje i savest inženjera za akustiku. Neretko, naručilac će biti ostavljen na milost i nemilost kojekakvom slatkorečivom nazovi-akustičaru, koji će odokativnom metodom odrediti potrebnu količinu, vrstu i položaj difuzora na zidovima i tavanici.
Da sve bude strašnije, to važi kako za prave difuzore od lakiranog tvrdog drveta, čijom nekontrolisanom upotrebom se smanjuje raspoloživ prostor za primenu visokodelotvornih akustičkih apsorbera, tako i za zidove od fugovanog kamena i opeke.
Uzgred, za zidove od kamena i opeke poznato je da nemaju ne samo nikakvu ulogu u apsorpciji zvuka u prostoru, već nisu delotvorni ni kao difuzori. Tužno, ali istinito, iako lažni akustičari, šarlatani, nameću naivnim naručiocima zidove od kamena ili opeke, kao tobože akustičke difuzore, te dve vrste zidova nemaju čak ni korisne akustičke difuzione osobine.
Kada lažni akustičar, šarlatan, slatkorečivim ubeđivanjem prevari buduću žrtvu, uspeo je da ga privoli da okrenu unazad točak istorije. Naime, razvoj akustike prostorija započeo je krajem 19. početkom 20. veka, da bi potom bila usavršena i studijska akustika, bez koje nije bilo moguće kvalitetno emitovati radio program, niti snimati zvuk za film. Inženjeri u prvim radio stanicama i filmskim studijima nisu bili zadovoljni lošim, odzvanjajućim zvukom u prvobitnim, primitivnim studijima sa zidovima od tvdih materijala - opeke, kamena ili betona. Takav, uhu neprijatan zvuk, nazivan je efektom kupatila, jer je to najpribližnije opisivalo zvuk koji odzvanja od tvrdih zidova. U cilju sprečavanja odzvanjanja, odnosno da bi se postiglo neophodno prigušenje zvuka, smanjenjem reverberacije, započelo se sa razvojem akustičkih apsorbera, za unutrašnju obradu zidova i tavanica. Otvoreno je novo, veličanstveno poglavlje u istoriji akustike.
Ali, to nije poznato šarlatanima, i oni, uspevajući da prevare buduću žrtvu da kupi i plati ugradnju stotina kilograma nepotrebnog kamenja, postižu simboličan povratak u kameno doba, pretvarajući budućeg vlasnika lažnog, nazovi-studija u svojevrsnog pećinskig čoveka. U tom trenutku prestaju i poništavaju se sve zakonitosti elektro-akustike i audio tehnike, pređena je granica, i sve se pretvara u tužno pitanje za psihologa ili psihijatra. Kako je moguće?
A da ne bi bilo moguće i da bismo pomogli onima koji ne žele da budu žrtve prevara, na priloženim fotografijama prikazani su zidovi od kamena i opeke koje obavezno treba izbegavati u unutrašnjoj akustičkoj obradi studija i tehničkih režija, da se ne bi brukali kao naivci koji su dozvolili da ih šarlatani prevare i da ih sažaljevaju i deca koja uče osnove akustike u srednjoj tehničkoj školi.
Poznavanje osnova akustike podrazumeva i saznanje da se u elektro-akustičkim laboratorijama za naučna ispitivanja primenjuju dve vrste prostorija sa suprotmom akustičkim osobinama. U pitanju su tzv. gluva i eho soba. U gluvoj sobi zvuk je prigušen primenom apsorbera (obično klinova od presovane mineralne vune, debljine do 100 cm), a u eho sobi nema aprobera, već su svi zidovi i tavanica goli, obično od betona ili kamena. Pošto zvuk odzvanja, za eho sobu se kaže još i da je to soba sa efektom kupatila.
Ni gluva ni eho soba ne primenjuju se u studijima za snimanje mizike, niti u radio i televizijskim stanicama. Jedino u studijima za snimanje specijalnih zvučnih efekata za film, kao i u nekadašnjim dramskim studijima, postoje manje, tzv. polu-gluve sobe, dok su eho sobe istisnute iz upotrebe primenom uređaja za reverberaciju.
Prikazani primer zida od fugovanog kamena, na sl.1, predstavlja znak prepoznavanja lažne, šarlatanske, nazovi-akustike.
Naručilac projekta i budući vlasnik nazovi-studija pristankom da im na zid bude ugrađeno nekoliko stotina kilograma nepotrebnog, nekorisnog, u suštini štetnog kamenja, pristali su i da ih lažni akustičar, šarlatan, napravi budalama. Priključili su se klubu prevarenih, poput brojnih žrtava najvećeg varalice u istoriji lažne akustike, izvesnog Hidlija, koji se za svaku glupost koju je uradio hvalio kao tobože izumitelj. On je prvi primenio nekoliko stotina kilograma težak kameni zid u okviru lažne tehničke režije ili tobože-studija, kao na priloženoj fotografiji, a zatim se hvalio da je "izumeo" desetine kilograma teško, betonsko postolje za zvučnike. Za to postolje su najbolji inženjeri, stručnjaci za zvučnike i čuveni snimatelji rekli da je nepotrebno, suvišno i nesvrsishodno.
I dok su se pravi stručnjaci iz pristojnosti uzdržavali komentara, šarlatan je uspeo da prevari brojne naručioce te njegove tobože inovativne akustike, nazvane Hidli dizajn, čiji je znak prepoznavanja i nadalje ostao taj njegov kameni zid, jer se nije obazirao na čuvenu poslovicu - čega se pametan stidi, time se budala diči.
A potom, gle čuda, lažni akustičar stekao je pristalice i u Srbiji, gde je pokušao da ga imitira jedan ovdašnji šarlatan, koji se "proslavio" primenom stotina kilograma lakiranog tvrdog drveta na zidovima i tavanici nazovi-studija.
Za razliku od svog idola, ovdašnji šarlatan otišao je i korak dalje - počeo je na internetu da pljuje i kočijaškim jezikom kritikuje pravilno projektovana i sagrađena studija za snimanje zvuka, tvrdeći čak da je neka od njih navodno i "popravljao". Uspeo je ponegde da proda dva drvena difuzora tvrdeći da je tako tobože "smirio" basove u prostoriji, ma šta to značilo, a očigledno da nije značilo ništa jer je bilo i primera da vlasnik studija naknadno sabere dva i dva i izbaci i ta dva nepotrebna difuzora.
Sl.1. Primer zida od fugovanog kamena
kao znak prepoznavanja lažne, šarlatanske, nazovi-akustike;
ni zid od opeke nije bolji, ali oba su podjednako štetna
Blažo Guzina
Stručni ispit br.2032/E
Ovlašćeni projektant u oblasti akustike i audio tehnike
Licenca br. 353 I 68010
Odgovorni projektant
Licenca br. 453 E 80010
Odgovorni izvođač radova
https://www.amazon.com/Acoustical-Design-Broadcasting-Recording-Studios/dp/B09XSZQLQD